Riža – broj 1 u svetu

Hranjiva, jednostavna za pripremu i pogodna za različite vrste recepata riža je najvažnija svetska namirnica iz porodice trave.

 

U svetu se uzgaja više od 40 000 vrsta riže, a grubo se može podeliti u rižu dugog zrna, srednjeg zrna i kratkog zrna (tzv. okruglu rižu). Sve su ove vrste s nutricionističke strane podjednakih vrednosti, a razlikuju se u teksturi, izgledu i ukusu. Postoji i divlja riža, ali pod tim se nazivom podrazumeva seme vodene trave.

 

U rižu dugog zrna ubraja se riža čija je dužina zrna četiri do pet puta veća od debljine, a najpoznatije su aromatične riže poput tajlandske vrste jasmin i indijske vrste basmati. Aromatične riže, inače, imaju ukus koji lagano podseća na pržene lešnike ili kokice. Basmati se uzgaja u Indiji i Pakistanu, a zanimljivo je da zrna pri kuvanju "rastu" u dužinu, umesto u širinu, što je slučaj kod ostalih vrsta riže. Idealna je za pripremanje indijskih jela i poslužuje se uz curry. Tajlandska riža jasmin je nežne teksture i ukusom slična basmati riži.

 

Riža srednjeg zrna nešto je okruglija i sočnija od one dugog zrna, a osobito je omiljena u pojedinim azijskim i latinoameričkim kulturama. Često se upotrebljava za kremaste deserte i pudinge. Poznate talijanske vrste arborio i carnaroli ubrajaju se u rižu srednjeg zrna. Arborio riža najpopularnija je za pripremu rižota, a od nje se prave i ukusni pudinzi.

 

Riža kratkog zrna gotovo je okrugla; puna je skroba, kuvana se lepi i zato je prikladna za jedenje štapićima ili rukama. Najčešće se upotrebljava za razna rižota, paelle i pilav. Sambal riža, koja se uzgaja u Kini i jugoistočnoj Aziji, te japanska lepljiva riža ("Sticky"), od koje se pravi sushi, pripadnice su skupine kratkog zrna. Japanska slatka riža posebno je lepljiva, a kod kuvanja dobija proziran izgled, pa je odlična za pripremu rižinih valjušaka i kolačića koji se stavljaju u kalup (npr. japanski mochi).

 

Rižu u trgovinama možemo dobiti kao integralnu tamnu ili rafiniranu belu. Iako smeđa sadrži više vlakana, vitamina E, fosfora i kalcijuma, i bela je riža dobar izvor vitamina B, gvožđa, fosfora i magnezijuma.

 

Riža u svetu

Više od tri miliona ljudi deli tradiciju i kulturu jedenja riže. U dalekim selima jugoistočne Azije torba riže jednako se ceni kao i grumen zlata. Neke civilizacije poštuju je kao božanstvo: kao Mae Posop u Tajlandu, Tisnawati u Indoneziji, Inkapati na Filipinima, Ninigino-mikota u Japanu ili Annapurna u Indiji. U mnogim je kulturama simbol plodnosti. I u modernom Japanu riža se smatra srcem celokupne kulture. Duž reke Senegal u zapadnoj Africi seljaci dočekuju goste posebno pripremljenim jelima od riže.

 

Najveći deo svetske proizvodnje, oko 90 posto, odvija se u Kini; riža najbolje uspeva u toploj klimi s obiljem padavina. Gde god rasla: u deltama i dolinama azijskih reka, na obroncima Himalaja, u afričkim prašumama ili u suvom području Srednjeg istoka (ne uspeva jedino na Antarktiku), riža čini velik deo života, ona znači hranu, slavljenje, način života.

 

U nekim jezicima reč "jesti" zapravo znači "jesti rižu", a "riža" i "hrana" obiležavaju se istom reči: "shi fan" u kineskom i "Kin khao" na jeziku tai.
Čak i u delovima sveta u kojima uzgajanje riže nema toliku tradiciju rado se jede i prihvata kao neizostavna namirnica.

 

Amerikanci i Evropljani uglavnom je jedu kao zrna, najčešće u službi priloga glavnom jelu, dok se drugde u svetu riža jede kao glavno jelo. Najveći izvoznik riže je Severna Amerika, iako čini samo 2 posto svetske proizvodnje. To samo pokazuje veliku razliku u potrošnji riže u Americi i, na primer, Kini.

Coolinarika.hr

         
Veze i vezice
Matematičari otkrili formulu ljubavi
Travel
Plitvička jezera: lepota i mir
U trendu
Novo otkriće o zelenom čaju
Entertainment
Manekenka priznaje zašto nosi samo mini suknje
Crafts
Raskoš koju je kupila Sofia Vergara
Wellness & Care
Kako zadržati miris parfema ceo dan
Glamour
Neverovatne bele pantalone koje se nikada ne zaprljaju